Vreme....
Danas je tačno mesec dana kako si odlučio da promeniš svoj život iz korena. Čestitam....nadam se da si srećan. Ne vidim razlog tvog odlaska još uvek sam zbunjena. Još uvek ne želim da verujem u to. Otišao si sa njom posle 15 godina našeg braka. Samo si rekao da me više ne voliš. Ostala sam sama jedina svetla tačka u mom životu je plod naše ljubavi...naše dete koje sada samo povremeno viđaš umesto da budeš pored njega i mene kao i uvek. Predan otac i divan muž je preko noći otišao na neko sebi nepoznato mesto. Ali znam ja tebe jako dobro. Ti si čovek koji živi šablonski. Samnom si bio u vezi od decembra do marta kada smo počeli da živimo zajedno. U oktobru sam već ostala u drugom stanju a u julu sam ti podarila anđela. Sa njom si takođe od decembra a živite zajedno od aprila što znači da već sledećeg leta moje dete može očekivati batu ili seku po tati. Divno...samo jedno nisi očekivao...to da ću te zaista pustiti da odeš. Ja ne želim da zadržavam nikoga na silu pored sebe ja koga volim ja ga puštam. Međutim postoji još jedan problem...ja tebe svakim danom volim sve više. A ona... ona će uvek biti druga. Možda sada nisi svestan ali ja ću te ipak čekati...ja ću te ipak dočekati jer ona neće moći da te razume ona ta neka druga nebitna nije ja. Nije prošla sa tobom ono što sam ja i nije sve od sebe dala da bi ti mogao da budeš sa njom. Nikada ona neće znati da tvoj karakter ne dozvoljava sputavanje a sigurno će pokušati da te ukroti. E tada će se u tebi probuditi onaj čovek kog ja jako dobro poznajem i volim čije mane mi ne smetaju. E srećo moja tek tada ćeš shvatiti ko sam ja iako si me slomio na najsitnije atome. Ja i dalje idem napred i gradim svoj život za nas. Hvala ti što postojiš...volim te!!!